петак, 23. август 2013.

Ponovo sam na početku

E da, kako sam ja sebi zadala da ću ovaj posao završiti do kraja avgusta, vreme je bilo za evaluaciju. Suma sumarum veoma sam zadovoljna postignutim! ALI to nije ono što bih ja htela! Da, da, prokleto žensko reći će neko, ali to sam ja.

Ovako, kako sam već skoro opremila svoju vežbaonicu, čak je i prostor delimično opremljen (računajući na hladne zimske dane i nemogućnost šetnje) zahvaljujući napretku tehnike :D , konkretno mislim na digitalni foto aparat i računar (ala mi je čudo tehnike :)) ) lepo sam snimila svoj, nazovi, trening. Ooooooooooo nikako nisam zadovoljna!

Ej, ma jesam u suštini, ali nisam kao krajnji cilj! Oštrom ženskom oku ;)  nikako nisu mogle da promaknu neke ,,stvarčice", znam, znam koliko mi je godina! Ama znam i koliko sam smršala! Stani bre, znam i kako izgledam sada i kako sam izgledala početkom godine! Vidi, ZNAM i koliko se bolje osećam! Alo bre, ne moraš da mi postavljaš sva ta pitanja, kažem da sam u suštini zadovoljna! Ju, ju koliko divana oko toga, ma pusti me bre, JESAM ZADOVOLJNA kako izgledam, ali NISAM zadovoljna kada pomislim da je to to! Mogu ja MNOGO BOLJE! Eh sad, vi koji me poznajete umrirete od smeha, a ja sam se baš naoštrila da ovaj posao završim do kraja. Hajde da formulišem na bolji način, recimo da je prva faza ,,transformacije" završena, a da sada krećem u sledeću, može li tako ;)

No da počnem sa evaluacijom:
  • imala sam 88kg, sada imam 66,5
  • nisam mogla ni da hodam, sada vrlo brzo hodom
  • nisam mogla da se nadišem, sada dišem bez problema
  • nisam mogla da spavam, sada spavam kao beba
  • nisam mogla da vežem pertle, sada mogu da ih vežem i da su mi iza leđa
  • nisam mogla ujutro da ustanem iz kreveta, sada nisam ni svesna da sam iz njega ustala 
  • pokušaj vežbi je ličio na foku koja se nasukala na kopno i ne može ni da se pomeri, sada mogu da vežbam bez opterećenja
  • pomisao o kraju života prilikom susreta sa stepenicama sada se javlja kod trećeg sprata
  • tromost, težinu su zamenili brzina i lakoća
  • melanholiju je zamenila radost
  • ozbiljnost je zamenio osmeh... i tako dalje i tako bliže  
Eto sve u svemu super sam ja! ALI, da počnem, lepo ja snimih moj ,,trening" nisam znala da li da se smejem, plačem ili crvenim dok sam ga gledala. Toliko sam nespretna! Sve što je imalo veze sa hodanjem tj. nogama bilo je savršeno, lepota za gledati, nigde opterećenja, nigde bolne grimase, nigde težine ili teskobe. Ali kad stigoh do trbušnjaka, majkoooo mooooja miiiilaaa!!!! Uzdasi, jauci, krici, bolne grimase uh lepo me je bolelo dok sam snimak gledala. Da, da tu su bili i snimci ,,mene" moliću lepo, uopšte mi nije jasno kako ja sebe vidim potpuno drugačije od foto aparata! Pa, on mene uopšte ne voli! Ne vidim ja ove ,,spojlere" na bokovima, uopšte ih ne vidim! A on vala kao da samo tamo cilja, nevaljalac jedan. Ne vidim ja stomak, nema ga bre! A on u prvi plan izbacuje samo stomak! Zlotvor jedan! Uhhhhh objavih rat foto aparatu, vala se neću smiriti dok me i on ne bude video onako kako ja sebe vidim! 

Tako, reših dakle da za mesec dana ponovo snimim trening :D A što se tiče ishrane, u poslednjih 15 dana sam znala pojesti voćku sa nižim glikemijskim indeksom u dozvoljeno vreme i Boga mi za rođendan pojedoh parče torte kao i sledeći dan, e toga više nema!

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.