среда, 29. јануар 2014.

Moja priča

Posle toliko napisanih tekstova i posle toliko ispoljenih emocija, u njima, ne mogu da napišem ovaj tekst. Jednostavno sam sve već rekla i sve emotivne naboje ,,ispraznila" u datom momentu. A bilo bi važno ovde preneti te radosti. Ostalo je još samo da vizuelno prikažem ono što sam do sada postigla. Nećkala se, femkala i odlučila, evo i mog ,,puta u slikama".

 No, pre slika želim nešto da kažem. Hrono ishrana nije dijeta. O da, vrlo brzo se gube kilogrami, ali ako želite na njima i da ostanete principe i pravila hrono ishrane morate usvojiti za ceo život.


I priča počinje.
Godine rada na poslu koji sam obožavala i koji me je punio dobrom energijom, ostvarena kao supruga i majka jednog momenta, u toj dugo čekanoj ,,sigurnoj i stabilnoj"  kolotečini života  shvatim da želim još nešto od svog života. Mislim da to nije bilo prosto ,,još nešto" nego želja za nadogradnjom same sebe. Ali kasnije shvatih da nije bilo ni to, nego potreba za novim izazovom, za novim ciljem. Što teži izazov to veća želja, što više truda, to veće zadovoljstvo. 

I tako, sa 36 godina upišem fakultet kao redovan student. Završih ga uz maksimalnu posvećenost i velikim osećanjem ponosa  bez ijednog pada i ponovnog ustajanja.  Cela sam se dala, mnogo truda uložila i bila ponosna na sebe. No, u toku te moje bitke dobila sam ogroman broj kilograma. Moj propust, fokus mi je bio usmeren na nešto drugo, sebe nisam ni videla niti gledala. Važno je bilo da porodica funkcioniše normalno i da se moj indeks puni potpisima, overama, ocenama. Nakon ove završene priče imala sam, verujem, oko 90 kilograma, možda i više nisam više stajala na vagu. Jedina odeća koju sam mogla obući i sebi priuštiti bila je sportska. Naravno u ženske, modernije, modele nisam ulazila. Izbor je bio na plišanim ženskim trenerkama (u kojima sam jezivo izgledala), muškim modelima (u kojima sam bila komotna i sa nešto više donstojanstva od onih plišanih, a više su i ,,pokrivali" a Boga mi i skrivali). Potom muške zimske jakne, patike...Cipelu sa štiklom sam jednog momenta, od želje, obula ni 10' nisam izdržala, teret je bio ogroman. 

U toku studiranja sam u par navrata skidala kilograme, malo vraćala, ponovo skidala, te ponovo vraćala. Bila je to mukotrpna borba koja nije rezultirala željenim rezultatima. I ta borba je trajala kratko, jer kao što rekoh fokus je zaista bio na nečem drugom. 



Trenutak kada sam shvatila da idem putem bez povratka


Posle ovog počinje nova bitka. Kilogrami, koje sam uspela donekle smanjiti, počinju stravičnom brzinom da se vraćaju. O da, ne samo oni već i dodatni! Godine pristigle, pa sa kilogramima počeše i prvi zdravstveni problemi, hronična terapija...I pored terapije moje stanje je bivalo sve gore. O tome imate tekstove na ovom blogu.

Dolazi 2013. godina ja je dočekujem sa 88 kg. U lošem fizičkom, zdravstvenom, a i psihičkom stanju. Početak godine prolazi tako, u stvari nikako. Prvi zraci sunca me teraju na akciju. Budim se, shvatam da je vreme da sebi vratim svoj život. Ponovo počinjem da se fokusiram na stvari koje zavise isključivo od mene same. Te akcije su uvek rezultirale uspesima. Popravlja mi se stanje duha, osmeh polako počinje da se pojavljuje, a ja sa jednom od popularnih dijeta uspevam da dođem do 82 kg.

Naravno da sam tada shvatila da neću izdržati, bila sam gladna, bila sam željna svega, a laboratorijski nalazi su govorili da se stanje pogoršava. Ponovo zabrinutost, ali i misao u glavi da je prosto nemoguće da ne uspem. To nikako nisam mogla da svrstam u svoje bitke - neuspeh, a sve zavisi samo od mene. Ma nema šanse! Ne prihvatam! Rešenje negde postoji, i počinje pretraživanje neta.

U pretragama neta nailazim na sajt dr Gifing. Čitam, ne verujem sopstvenim očima. Ma nemoguće! Malo je falilo da zatvorim stranicu kad ugledah da postoje video svedočenja pacijenata, odlučih da ih pogledam. Ostala sam bez teksta...Naravno odmah pozivam telefonom, zakazujem pregled. Ostali deo priče znate sve je napisano na ovom blogu.

Nakon pregleda u Centru za Hrono ishranu bila sam presrećna, dobila sam smernice za ishranu, vrlo dragocene informacije, zlata vredne - sada znam, tada još to nisam znala.


Rešila sam da sve ispoštujem i da krenem, tako je i bilo. O tome je pisano na ovom blogu, prvi tekstovi. Međutim, gde god sam spomenula ljudi su me belo gledali ne znajući o čemu se radi. Pa nisam znala ni ja, do dva dana pre pregleda. A morala sam sa nekim pričati o tome, prosto sam morala, pa makar i sama sa sobom. Tako sam počela pisati ovaj blog.


Prvobitno je bio zaključan i trebao je služiti meni za praćenje same sebe.


Svetlost Života mi je ime na blogu, zašto? Zato što sam se baš tako osećala, osećala sam se kao da godinama idem kroz mračni tunel, ništa ne vidim i stalno se sa nečim sudaram, pa me zbog toga bole noge, zglobovi, kičma, glava. Pa sam zbog toga umorna, napeta i stalno u iščekivanju da se sa nečim sudarim u tom mraku ili mi nešto padne na glavu. Nisam ni znala, bila sam potpuno izgubljena.

Kako je ,,hrono" došla do mene na kraju tog tunela se ukazalo svetlo koje je skromno obasjavalo put u njemu, te sam se manje sudarala sa stvarima i manje mi je njih padalo na glavu. Jesam bila i dalje napeta, jer je svetlost u početku bila slaba, ja sama u celoj toj priči, ali je bilo lakše, ipak se bar nešto naziralo i bar je postojala nada.

Kako je sedmi dan prošao ta svetlost je postala jaka, tunel kojim sam do tada hodila je postao osvetljen a sve stvari koje su me povređivale (čitaj hrana) su sada bile potpuno vidljive.


Prvobitno mi je ime na blogu bilo Luna - mesec, i kad razmišljam sasvim logično je bilo. Mesec je duša, mesec je tuga, mesec je majka, mesec je briga, mesec je melanholija...No taj neki sedmi, presudni dan, pojavila se tolika količina svetlosti da sam naprosto rekla: ,,Ovo je Svetlost Života" i od tog momenta mi to posta ime na blogu. 
 
I jeste tako bilo, kako je za tih nekoliko dana otišlo više od dva kilograma ja sam se prilično podigla, prestale su da me bole noge, zglobovi, kosti, glava sve ređe i manjeg intenziteta što je bilo i normalno, jer mi je put bio osvetljen, jer sam prestala da se sudaram sa ,,stvarima". I tad odlučih da otključam blog. Iskreno, mislila sam da niko neće čitati, da niko na blog neće ni svratiti, o kako sam se samo prevarila! 


Posle izvesnog vremena dosadilo mi je da pričam sama sa sobom, imala sam potrebu da pričam sa ljudima koje zanima ili koji su na hrono ishrani. Tako napravih grupu na fejsu. Prvo razgovor o temi koja me zanima, a kasnije podrška to su mi bili glavni ciljevi, uz to nemoguće je ne uspeti ako se želi i to sam želela da pružim drugima.

Moj put je počeo 16.5.2013. godine, završio se nije. Hranim se i dalje po pravilima i principima hrono ishrane iako sam pre izvesnog vremena završila sa skidanjem viška kilograma. Pravila su sada drugačija, dozvoljeno je mnogo više namirnica i kombinacija u ishrani.

Za sve koji su odlučili da krenu ovim putem i za sve one neodlučne postavljam ove fotografije, nadam se da će vas podstaći da učinite nešto veliko i dobro za sebe. 








10 коментара:

  1. Bravo, čestitam.
    Može li privatni kontakt na e-mail, meni treba ovako nešto i neki savet.

    ОдговориИзбриши
  2. Čestitam.
    A kako ste rešili problem opuštene kože?

    ОдговориИзбриши
  3. Bravo! Vaše slike jesu inspirativne, ali ništa više od Vaših priča :) Divne su i prenose sjajnu energiju na nas ostale! Bravo i za Vašu istrajnost, i za volju da se delite sa drugima!

    ОдговориИзбриши
  4. Snežana, evo linka do naše grupe podrške i pomoći nadam se da ćete nam se pridružiti :D https://www.facebook.com/groups/477352832344879/

    ОдговориИзбриши
  5. Draga Ana, ne znam šta me drži u ovoj priči i svemu ovome toliko dugo, verovatno upravo reakcije, doživljaji i pokretanje ljudi koji postaju srećniji.

    ОдговориИзбриши
  6. Poštovana,
    izabrali ste pravo ime, jer Vaša svetlost života obasjava mnoge živote i osvetljava put svima nama, koji Vas pratimo. U mom okruženju nas je sve više i sve smo oduševljene Vašom energijom, posvećenošću, istrajnošću. Ne znamo Vas, ali smo pune divljena prema svemu što činite za sebe, za svoje najmilije i za nas. Sve najbolje!

    ОдговориИзбриши
  7. Majo, divno, to je prosto divno! Ako ovu priču prati dobra energija, radost, lakoća i dobro društvo ona je predodređena na uspeh!

    Zbog ovakvih doživljaja ove stranice osmeh mi se vraća, a energija obnavlja. Hvala na ovom komentaru :)))

    ОдговориИзбриши
  8. Negoslava, verovali ili ne, nema opuštene kože :)))

    ОдговориИзбриши
  9. Svaka cast!!! Ovo postaje moja favorite wep stranica!!! Ma, svaka cast!!!

    ОдговориИзбриши

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.