четвртак, 17. април 2014.

Ana Gifing, jedna i neponovljiva!




Ovaj tekst je trebao odavno da bude napisan, imala sam potrebu, ali nikako da počnem. Bi mi krivo, ali tek sada mi je jasno da je upravo trebalo malo vremena da prođe kako bi se on ,,rodio" u mom srcu. Da, u srcu, jer kad pišem srcem pišem, a sada mi je ono puno. Hvala ti na ovom osećanju draga moja Ana.




Naravno, priča počinje od mene u stvari sve počinje od nas samih. Svet ne možemo menjati, ni druge ljude, ali uvek možemo menjati sebe, a time i svet oko nas. Kada bismo to svi činili svet bi bio mnogo lepše mesto. Ne vredi ulagati energiju u nešto što ne zavisi od nas samih. Na nesreću ili sreću prošla sam takve situacije, bila u njima i na mnogo težak način naučila ono što su mudri davno rekli, a to je upravo ovo što sam gore napisala.

I priča počinje.
Godine rada na poslu koji sam obožavala i koji me je punio dobrom energijom, ostvarena kao supruga i majka jednog momenta, u toj dugo čekanoj ,,sigurnoj i stabilnoj"  kolotečini života  shvatim da želim još nešto od svog života. Mislim da to nije bilo prosto ,,još nešto" nego želja za nadogradnjom same sebe. Ali kasnije shvatih da nije bilo ni to, nego potreba za novim izazovom, za novim ciljem. Što teži izazov to veća želja, što više truda, to veće zadovoljstvo. 

I tako, sa 36 godina upišem fakultet kao redovan student. Završih ga uz maksimalnu posvećenost i velikim osećanjem ponosa  bez ijednog pada i ponovnog ustajanja.  Cela sam se dala, mnogo truda uložila i bila ponosna na sebe. No, u toku te moje bitke dobila sam ogroman broj kilograma. Moj propust, fokus mi je bio usmeren na nešto drugo, sebe nisam ni videla niti gledala. Važno je bilo da porodica funkcioniše normalno i da se moj indeks puni potpisima, overama, ocenama. Nakon ove završene priče imala sam, verujem, oko 90 kilograma, možda i više nisam više stajala na vagu. Jedina odeća koju sam mogla obući i sebi priuštiti bila je sportska. Naravno u ženske, modernije, modele nisam ulazila. Izbor je bio na plišanim ženskim trenerkama (u kojima sam jezivo izgledala), muškim modelima (u kojima sam bila komotna i sa nešto više donstojanstva od onih plišanih, a više su i ,,pokrivali" a Boga mi i skrivali). Potom muške zimske jakne, patike...Cipelu sa štiklom sam jednog momenta, od želje, obula ni 10' nisam izdržala, teret je bio ogroman. 

U toku studiranja sam u par navrata skidala kilograme, malo vraćala, ponovo skidala, te ponovo vraćala. Bila je to mukotrpna borba koja nije rezultirala željenim rezultatima. I ta borba je trajala kratko, jer kao što rekoh fokus je zaista bio na nečem drugom. Kako sam izgledala tada? Nisam sigurna da biste želeli to da vidite. No, ako mi osećanje stida popusti okačiću ovde tu fotografiju, za sada nemam srca sebi to da uradim.

Posle ovog počinje nova bitka. Naravno nije zavisila od mog uloženog truda, već od drugih ljudi. Bila je osuđena na neuspeh. Kilogrami, koje sam uspela donekle smanjiti, počinju stravičnom brzinom da se vraćaju. O da, ne samo oni već i dodatni! Godine pristigle, pa sa kilogramima počeše i prvi zdravstveni problemi, hronična terapija...I pored terapije moje stanje je bivalo sve gore. O tome imate tekstove na ovom blogu (link: ,,Put Svetlosti Života).

Dolazi 2013. godina ja je dočekujem sa 88 kg. U lošem fizičkom, zdravstvenom, a i psihičkom stanju. Početak godine prolazi tako, u stvari nikako. Prvi zraci sunca me teraju na akciju. Budim se, shvatam da je vreme da sebi vratim svoj život. Prva promena je bila ona sa početka ovog teksta. Ponovo počinjem da se fokusiram na stvari koje zavise isključivo od mene same. Te akcije su uvek rezultirale uspesima. Popravlja mi se stanje duha, osmeh polako počinje da se pojavljuje, a ja sa jednom od popularnih dijeta uspevam da dođem do 82 kg.

Naravno da sam tada shvatila da neću izdržati, bila sam gladna, bila sam željna svega, a laboratorijski nalazi su govorili da se stanje pogoršava. Ponovo zabrinutost, ali i misao u glavi da je prosto nemoguće da ne uspem. To nikako nisam mogla da svrstam u svoje bitke - neuspeh, a sve zavisi samo od mene. Ma nema šanse! Ne prihvatam! Rešenje negde postoji, i počinje pretraživanje neta.

U pretragama neta nailazim na sajt dr Gifing. Čitam, ne verujem sopstvenim očima. Ma nemoguće! Malo je falilo da zatvorim stranicu kad ugledah da postoje video svedočenja pacijenata, odlučih da ih pogledam. Ostala sam bez teksta...Naravno odmah pozivam telefonom, zakazujem pregled. Ostali deo priče znate sve je napisano na ovom blogu.


Nakon pregleda u Centru za Hrono ishranu bila sam presrećna, dobila sam smernice za ishranu, vrlo dragocene informacije, zlata vredne - sada znam, tada još to nisam znala.

Rešila sam da sve ispoštujem i da krenem, tako je i bilo. O tome je pisano na ovom blogu, prvi tekstovi. Međutim, gde god sam spomenula ljudi su me belo gledali ne znajući o čemu se radi. Pa nisam znala ni ja, do dva dana pre pregleda. A morala sam sa nekim pričati o tome, prosto sam morala, pa makar i sama sa sobom. Tako sam počela pisati ovaj blog.


Prvobitno je bio zaključan i trebao je služiti meni za praćenje same sebe.


Svetlost Života mi je ime na blogu, zašto? Zato što sam se baš tako osećala, osećala sam se kao da godinama idem kroz mračni tunel, ništa ne vidim i stalno se sa nečim sudaram, pa me zbog toga bole noge, zglobovi, kičma, glava. Pa sam zbog toga umorna, napeta i stalno u išćekivanju da se sa nečim sudarim u tom mraku ili mi nešto padne na glavu. Nisam ni znala, bila sam potpuno izgubljena.

Kako je ,,hrono" došla do mene na kraju tog tunela se ukazalo svetlo koje je skromno obasjavalo put u njemu, te sam se manje sudarala sa stvarima i manje mi je njih padalo na glavu. Jesam bila i dalje napeta, jer je svetlost u početku bila slaba, ja sama u celoj toj priči, ali je bilo lakše, ipak se bar nešto naziralo i bar je postojala nada.

Kako je sedmi dan prošao ta svetlost je postala jaka, tunel kojim sam do tada hodila je postao osvetljen a sve stvari koje su me povređivale (čitaj hrana) su sada bile potpuno vidljive.

Prvobitno mi je ime na blogu bilo Luna - mesec, i kad razmišljam sasvim logično je bilo. Mesec je duša, mesec je tuga, mesec je majka, mesec je briga, mesec je melanholija...No taj neki sedmi, presudni dan, pojavila se tolika količina svetlosti da sam naprosto rekla: ,,Ovo je Svetlost Života" i od tog momenta mi to posta ime na blogu. 
 
I jeste tako bilo, kako je za tih nekoliko dana otišlo više od dva kilograma ja sam se prilično podigla, prestale su da me bole noge, zglobovi, kosti, glava sve ređe i manjeg intenziteta što je bilo i normalno, jer mi je put bio osvetljen, jer sam prestala da se sudaram sa ,,stvarima". I tad odlučih da otključam blog. Iskreno, mislila sam da niko neće čitati, da niko na blog neće ni svratiti, o kako sam se samo prevarila! 
Posle izvesnog vremena dosadilo mi je da pričam sama sa sobom, imala sam potrebu da pričam sa ljudima koje zanima ili koji su na hrono ishrani. Tako napravih grupu na fejsu, zatvorenu grupu, računajući da ljudi ne bi voleli da ih javno čitaju. I polako poče grupa da se puni. I polako počeše predivna druženja, divna prijateljstva. Grupa je od starta bila prepuna dobre i pozitivne energije i nesebičnosti. 

Grupa me je sve više ispunjavala, merenja ponedeljkom su donosila velike radosti, kako je lepo kad vidite da ljudi uspevaju, da gube kilograme, da se raduju, kako je lepo biti deo tako dobrog društva!
Kada je grupa dostigla kritičan broj od 600 članova, (sada dok ovo pišem ona ima 6.841 člana), postovi su se tim redom nizali da niste mogli ispratiti najnovije, a oni su sa zida nestajali. Priliv novih članova je bio velik, a informacije su se nizale brzinom svetlosti, postovi nestajali sa zida, ljudi ostajali bez odgovora. Moralo se nešto hitno preduzeti, tako je nastao forum, iz potrebe da ništa ne nestane, iz potrebe da se svima pomogne, iz potrebe da svi koji žele da smršaju što pre to uspeju, iz potrebe da se učini nešto zaista dobro za druge.
Podrška i pomoć to su bili glavni ciljevi, uz to nemoguće je ne uspeti ako se želi i to sam želila da pružim drugima i znate šta USPELA SAM!

Foruma više nema, ali ostala je grupa koju svakodnevno prate Suzana Rabić i Katatarina Popović Gluščević. Svakodnevno su prisutne, pomažu i imaju najveći broj recepata na blogu. Ono što one rade je veliko, dočekuju nove članove, upućuju ih u pravila hrono ishrane i pomažu im da istraju. To su dve divne žene.
 
A sada želim da upoznate i skriveni deo dr Gifing, ono što ne znate, a što treba da se zna jer zaslužuje da se zna.
***

U prvim mesecima rada grupe neko je dodao i dr Anu, nisam to odmah znala. No, jednog momenta se dr Ana oglasila, pohvalila naš rad, osvrnula se na uspehe koje su pravile članice grupe i povremeno nam pomagala da rešimo nedoumice. Na forumu je lično odgovarala na pitanja članova. Odvojila je svoje vreme za nas, to je bilo tako veliko! To je bilo, pravo da vam kažem neverovatno! Barem meni neverovatno, za ime sveta pa to je dr Ana Gifing lično! Kakva privilegija i kakva čast!

Mislite da je to sve? O kako se varate!

U oktobru mesecu dr Ana odlučuje da pokloni 20 pregleda našim članovima. Na sugestije da imamo u grupi tri ozbiljno bolesne članice ona i njih ubacuje u spisak nagrađenih. Kakva je to radost bila! Vi ne možete zamisliti koliko je radosti bilo tih dana na grupi i forumu! Nego nije to poenta priče, bila je radosna i sama dr Ana! 

Još se nisu bila smirila osećanja, još je sve vrvelo od dobre ustreptale energije kada se dr Ana ponovo oglasila: ,,Hajde da uradimo nešto za penzionere! " . Jao, pa šta? Šta da uradimo? Nije mi padalo na pamet da bi ponovna akcija bila opcija, ali jeste! Ovoga puta ponudila je da penzioneri, uz penzioni ček i kupon iz časopisa ,,POPULAR SCIENCE" ostvare besplatan kompletan pregled u Centru za hrono ishranu. Vi ne možete zamisliti koliko poruka sam tada dobila, koliko ljudi se zahvaljivalo, koliko njih je otišlo na preglede, koliko njih se ponovo javilo i poboljšalo svoje zdravstveno stanje i izgubilo višak kilograma koji su im predstavljali teret. 
Prati naš rad doktorka, povremeno se uključuje, bodri, pomaže i jednog momenta, u toku naše prepiskese i ćaskanja kaže: ,, Želim da nagradim ljude koji odvajaju vreme i pomažu drugima. Ljudi u vašoj grupi postižu fenomenalne rezultate!". Znate li šta je nakon toga nastupilo? Gomila besplatnih kontrola i još dva besplatna pregleda!  Imate li vi takvu doktorku za prijateljicu? Volim je odavde do neba i nazad!
Ok, to je to, na forumu pokrenem takmičenje: ,,Bezgrešni u toku meseca" bez ikakve namere, bez ikakve stimulacije. Ljudi vode dnevnike svakodnevno. Svakodnevno se prate, komentarišu i na kraju meseca izdvoji se osam ,,bezgrešnih" članova, koji su istovremeno postigli i fenomenalne lične rezultate. Naravno kako su svi naši članovi bili upoznati sa ovim malim, a tako velikim takmičenjem objavljuju se pobednici. Kreću međusobna čestitanja, ali oglašava se i dr Ana, ponovo! Ovoga puta poklonila je  pobednicima besplatne testove na intoleranciju na hranu ili ako su već bili na pregledu po dve besplatne kontrole! Opet radost, opet sreća, opet divno osećanje dok čitate te redove koje pišu zadovoljni ljudi, ljudi koji su uložili napor da menjaju sebe!
Ima li ovome kraja? O ne, nije tu bio kraj! Na forumu je bilo sve više novih članova, među njima na nesreću, uvek postoji ljudi sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. I ovoga puta naša doktorka je izašla u susret i dve naše članice dobiše besplatne preglede.
Ok, decembar je već zagazio i to dobro, godina se primicala kraju, ljudi su sve više pričali o predstojećim praznicima. U grupi kao i uvek, novih članova, novih a starih pitanja, slika jela, recepata, ćaskanja. Činilo se da smo već okončali jednu godinu, nekome uspešnu, a nekome godinu početka nekog novog života, hrono života. A ne, nije bio kraj! Ponovo dr Ana! Ponovo sa nagradama! Sada je u pitanju bilo keramičko posuđe i to znate li za koga? Za najaktivnije članove grupe, za one koji su slali recepte, objavljivali slike i pomagali drugima da započnu i da istraju na ,,hrono putu". 

Sredinom decembra, dr Ana me je obavestila o još jednoj akciji, tačnije od 15. decembra do 15. januara traje akcija za prijavljivanje članova foruma za 30% popusta na prvi pregled. Ova povoljnost je obradovala mnoge naše članove.

Da, Ana Gifing je neverovatna! A imati je za prijateljicu je blagoslov neba.

Još samo par reči, šta je dr Ana uradila za mene lično? Rešila me dugogodišnje muke sa holesterolom i oslobodila me lekova, a koliko je uradila po pitanju mojih kilograma, evo slika će vam reći.









5 коментара:

  1. Prelep teks, svaka Vam cast, pokusacu uz pomoc Vasih smernica i recepata da krenem u skidanje kila.Para za pregled nemam ali citajuci tekst na blogu i iskustva moze se krenuti sa ishranom i bez pregleda, iako znam da je bolje obaviti pregled, videcemo kako cu napredovati. Interesuje me da li ima restrikcije u startu sa nekom hranom koja se ne sme koristiti, ne mogu odmah iscitati sve ;) Srdacan pozz Olja

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Olja restriktivna faza traje minimum mesec dana odnosno sve do postizanja željene mase. Na našoj fb grupi HRONO ISHRANA u files imaš datoteku o opštim pravililma u restrikciji takođe i Malu školu fiziologije gde piše princip funkcionisanja svega i kako se treba hraniti da se skinuti kilogrami ne vrate

      Избриши

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.