понедељак, 21. април 2014.

Idemo u osvajanje ovog novog, divnog, sunčanog dana!


O kakav divan dan!

O da, ne mogu da iščekam sve onako kako sam planirala, tako tipično za mene, nestrpljiva da te Bog sačuva! No, nije ništa strašno, naravno :)))

Ustah jutros nešto posebno orna za nove korake, za promene, za nove izazove. Hvata to mene povremeno :) mada me drži prilično dugo kad me uhvati, možda tome i mogu da zahvalim za sve što sam uradila za sebe, mada, kažu da tvrdoglavijeg stvora teško možete sresti. Verujem da nas ima dosta takvih i da vam nešto kažem, kada je ta tvrdoglavost i upornost usmerena na prave stvari ona postaje vrlina i jedan od veoma važnih faktora uspeha.

Ovi lepi praznici me ulenjiše, duže sam ostajala budna, duže spavala, malo više lenčarila i TV sam svaki dan gledala! E to nije dobro! Nije, nije verujte! Probudih se jutros nešto sva nkakva, slomljena, sa deficitom energije. Odmah sam se setila proverenog recepta za podizanje tonusa celog organizma i neizostavnog osmeha na licu. 

Ooooo, 8,30h! Jutros poranih :D , vala neka sam od sutra opet ustajanje sa petlovima. Uh, sva sam neka slomljena, vučem se kao prebijena mačka po kući. Pogledah kroz prozor, sunce! Toliko svetlosti posle ovih sumornih dana kiše i sivila, pa to je divno. Hoću li? Hoću li u šetnju? Baš bi bilo dobro izaći napolje, na vazduh i zaleteti se onako ljudski! Hoću, neću, hoću, neću...ma nešto nemam volje davno sam prestala, ali tako mi je potrebno ono dobro raspoloženje i ona energija...Otvaram prozor, izvlačim steper, palim TV i krećem. Četrdeset minuta hodanja na steperu, kako je dobro! Svaki mišić osetim (o, pa ja ih imam :D zaboravih na to :p ), super je samo škripi ova sajla strašno. Ma spominjao je neko neki sprej, moraću da vidim... Korak, po korak, korak po korak divno, sva sam mokra. Ma baš šteta što ne izađoh napolje, ma ima vremena sad će još lepše vreme, samo da ne dobijem upalu mišića, ma neću sasvim je prirodno hodati to radim svaki dan. 

Ok, gotovo hodanje, bila sa ubeđena da reakcija neće biti ista kao i kod šetnje napolju, ali sam se prevarila. Doručkovah, popih kafu, osvežih se, malo sredih i evo me fenomenalno se osećam, ni traga onoj slomljenosti i onom manjku energije. A reče mi dr Ana neki dan, samo kreni pre doručka preporodićeš se. O, da bila je u pravu kao i za sve ostalo što je rekla.

Sada ne mogu da iščekam da prođe malo vremena od doručka, mada je verovatno već prošlo, pa da se aktiviram malo po kući i pomognem mom telu da potroši koju masnu ćeliju :)))) verujte, to je fenomenalan recept, duplo koristan, em spremite kuću, em spržite koju masnu ćelijicu :D

Uskoro će i maj, uskoro će i više vremena, uskoro će i lepše vreme, ukoro i ja uskačem u svoju ,,letnju šemu".

Dobro jutro dragi moji, idemo u osvajanje ovog novog, divnog, sunčanog dana!

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.