четвртак, 23. април 2015.

Planeta Telo



Bila jednom jedna prelepa planeta, zvala se Telo. Na njoj je sve bilo savršeno uređeno, znalo se tačno šta ko radi, ko se o čemu stara i sve je funkcionisalo baš onako kako treba. 

Imala je puno stanovnika, neki su bili malo vredniji, neki malo manje, ali su baš svi radili ono za šta su bili zaduženi.

Jednog dana u Telo zaluta jedan došljak, Šećer. Bio je to vrlo, vrlo čudan tip, kao da je imao stotinu lica i kao da se pojavljivao u stotinu oblika. 


Bio je vrlo prijatan okolini, stanovnici Tela su ga brzo zavoleli i prihvatili. Najviše se svideo najsevernijem  stanovniku – Jeziku. Toliko ga je Jezik zavoleo da ga je stalno svraćao kod sebe, a Šećer se davao i davao i svaki put Jeziku dolazio u drugačijem obliku. Zbog toga je Šećer imao raznih nadimaka. Zvali su ga Čokoladni, Kiflica, Krofna, Kolač, Bombona, Sok, Torta i mnogim drugim imenima.

Svaki put kad bi Šećer došao, nastajalo je veliko ushićenje na planeti Telu. Svi bi prosto oživeli, svi bi bili ushićeni. 

Reka Arvena, koja je tekla kroz Telo, je bila prelepa, imala je puno tokova, stizala je u sve delove Tela i svim stanovnicima donosila hranu. Naravno Jezik je bio taj koji je od momenta dolaska Šećera vrlo često slao ovom rekom Šećer i drugim stanovnicima. Međutim svaki put kad bi Arvena bila puna Šećera kod Pankreasa se palio alarm i signalizirao ogromne bujice koje prete ostalim stanovnicima Tela. 

Tada je Pankreas slao jednog svog sina, Insulina, na Arvenu sa zadatkom da ukloni Šećer iz Arvene i smesti ga negde na bezbedno mesto. Šećer se nikada nije ljutio, uvek bi vrlo rado pošao sa Insulinom koji ga je smeštao u tople, pufnaste sobe gospodina Masnog Tkiva, stanovnika Tela. 

Gospodin Masno Tkivo se uvek tako radovao Šećeru! Svaki put bi izlazio pred njega, dočekivao ga sa velikim osmehom, bratski ga grlio i gostoljubivo primao u svoj dom. 

Kako bi Insulin smestio Šećer  tako bi se Arvena umirila, Pankreas odahnuo jer je opasnost prošla, a Jezik bi ponovo poslao Šećer Arvenom. Toliko se to često dešavalo da Pankreas nije imao mira, a Insulin se već toliko bio iscrpio da je sve sporije sprovodio Šećer do gospodina Masnog Tkiva koji je toliko uvećao svoje nekretnine da se strašnom brzinom širio po Telu. 

O bio je srećan gospodin Masno Tkivo, bio je veoma bogat! Bio je srećan i Jezik, uživao je pri svakom susretu sa Šećerom. 

Gospođa Jetra je imala mnogo posla zbog svega ovoga i ona je bila umorna, ali po prirodi vredna i odgovorna i nije se žalila.

Jednoga dana Arvena donese glas da južni stanovnici Tela jako pate. To su bile istočna i zapadna Noga. Arveni su se požalile da su jako umorne, da osećaju veliki teret i da im je teško od kada se gospodin Masno Tkivo  proširio po celoj planeti. 

No nisu one bile jedine, požalio se i gospodin Srce da ne može dovoljno snažno da pumpa kako bi Arvena stigla svuda gde treba. 

I Arvena je bila u problemu, njeno korito je na nekoliko mesta postalo strašno usko, stvorile su se neke prepreke koje nisu dozvoljavale da teče lagano kao pre. 

Javile su se i Oči, severni stanovnici Tela i požalile su se da se sa njihovih svetionika sve slabije vidi. 

Na kraju je progovorila i gospođa Jetra, tiho je rekla da je strašno umorna i da je opterećena jer se gospodin Masno Tkivo proširio i u njeno dvorište.   

Ali Jeziku je bilo predivno da se druži sa Šećerom i on prosto nije ni registrovao vapaje svojih sugrađana.

Trajalo je sve to podosta vremena, planeta Telo se sa velikom brzinom uvećavala, južni stanovnici su sve više osećali teret i pritisak, Arvena je osim suženog korita na nekoliko mesta imala i prekinut tok, to je pravilo velike probleme stanovnicima koji su živeli iza tih prepreka jer im nije stizala hrana, pa su patili. Gospodin Srce je radio punim kapacitetom kako bi pomogao Arveni, gospođa Jetra više skoro da nije ni spavala, postajala je sve umornija i umornija. Na kraju se oglasio i gospodin Pluće koji je rekao da je sistem za snadbevanje kiseonikom strašno opterećen. Insulin je od posla bio toliko iscrpljen da više nije mogao da izađe iz kuće, otac Pankreas ga je tužno gledao i bio svestan da gubi sina, ali i da su svi ostali stanovnici Tela sada u velikoj opasnosti.

Još jednom su po Arveni javili Jeziku da prestane da doprema Šećer, ali Jeziku je to bilo jako teško te je on i dalje rado gostio svog druga. 

Kako su ugledni građani Tela shvatili da je situacija veoma ozbiljna odlučili su da o svemu obaveste predsednika Tela  gospodina Mozga i izlože mu problem. Tako su i uradili. 

Nakon sastančenja i razmatranja svih problema, svi zajedno su se složili da Šećer mora biti proteran sa planete kako bi pokušali da reše probleme. Jeziku nije bilo verovati, pa je lično gospodin Mozak preuzeo obavezu stalnog nadgledanja Jezika.  

Na sastanku su konstatovali kako je gospodin Masno Tkivo lagerovao ogromne količine rezervne hrane koja sada zauzima previše prostora na Telu i otežava život južnim stanovnicima planete, te je doneta odluka da on te zalihe mora podeliti svima kako bi se stanje dovelo u normalu.

Svi stanovnici Tela su veoma poštovali gospodina predsednika, on je savršeno uređivao život na planeti te svi zajedno odlučiše da pomognu da se ovaj problem reši. Najviše su bili zabrinuti za sina gospodina Pankreasa, Insulina.

I počeo je novi dan na planeti Telu, kako je sunce granulo Jezik je po direktivi gospodina Mozga Arvenom poslao hranu u kojoj nije bilo Šećera. Arvena je naravno pošla do gospodina Pankreasa na još jednu kontrolu, Šećera zaista nije bilo. 

Insulin je skupio snage i izašao na Arvenu kako bi pomogao da se hrana distribuira gde treba i pomogao da se višak smesti kod gospodina Masnog Tkiva, a nakon toga se vratio kući i legao da spava. 

Prolazili su sati, a Jezik nije dopremao hranu jer mu je tako naložio gospodin Mozak. Posle 3h od jutarnje pošiljke hrane kod gospodina Pankreasa se oglasio alarm. Detektovano je da u Arveni nema dovoljno energije te je gospodin Pankreas poslao svog drugog sina Glukagona da reši ovaj problem. 

Glukagon je svratio do gospođe Jetre kod nje obezbedio određenu količinu energije, a potom otišao kod gospodina Masnog Tkiva i zamolio ga da otključa vrata i pusti hrane koliko je potrebno da se obezbede stanovnici Tela, što je gospodin masno Tkivo rado uradio.  

Sve se normalizovalo i Glukagon se vratio kući. Nakon nekoliko sati gospodin Mozak je naložio Jeziku da pusti sledeću pošiljku hrane, ali da to bude meso i povrće. 

Kako je Arvena stigla do gospodina Pankreasa tako je on probudio sina Insulina koji je otišao da pomogne Arveni. I tako su se pošiljke hrane koje su ranije stizale non stop i u kojima je bilo najviše Šećera, proredile na 3 puta dnevno i u njima je bilo najviše gradivnih i zaštitnih materija. 

Gospodin Mozak je pažljivo pratio šta se dešava i bio je veoma zadovoljan. Prvo Insulin se vremenom oporavio i vratio u svoju prvobitnu formu, drugo gospodin Masno Tkivo se polako počeo vraćati u svoje dvorište prazneći svoje rezerve, Gospođa Jetra je konačno danula dušom i imala periode odmora, a gospodin Masno Tkivo je izašao iz njenog dvorišta. Istočna i zapadna Noga su javile da im je sve lakše, a suženja u koritu Arvene su polako počela da nestaju….

Život na planeti Telo se normalizovao, a njeni stanovnici su ponovo bili zadovoljni i zdravi. 

4 коментара:

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.